inficētB2
дієслово/ˈinfit͡seːt/
Переклад
заразити, інфікувати
Izraisīt infekciju; būt par infekcijas cēloni.
Спричиняти інфекцію; бути причиною інфекції.
Теперішній
| одн. | мн. | |
|---|---|---|
| 1. | inficēju | inficējam |
| 2. | inficē | inficējat |
| 3. | inficē | inficē |
Минулий
| одн. | мн. | |
|---|---|---|
| 1. | inficēju | inficējām |
| 2. | inficēji | inficējāt |
| 3. | inficēja | inficēja |
Майбутній
| одн. | мн. | |
|---|---|---|
| 1. | inficēšu | inficēsim |
| 2. | inficēsi | inficēsiet / inficēsit |
| 3. | inficēs | inficēs |
- Інфінітивinficēt
- Наказовийinficē
- Наказовийinficējiet
- Englishto infect
- Русскийзаразить, инфицировать
- Lietuviųužkrėsti, infekuoti
- aplipinātзаразити
- pielaistдопустити
- pielipinātприклеїти