inficētB2
глагол/ˈinfit͡seːt/
Перевод
заразить, инфицировать
Izraisīt infekciju; būt par infekcijas cēloni.
Вызывать инфекцию; быть причиной инфекции.
Настоящее
| ед. | мн. | |
|---|---|---|
| 1. | inficēju | inficējam |
| 2. | inficē | inficējat |
| 3. | inficē | inficē |
Прошедшее
| ед. | мн. | |
|---|---|---|
| 1. | inficēju | inficējām |
| 2. | inficēji | inficējāt |
| 3. | inficēja | inficēja |
Будущее
| ед. | мн. | |
|---|---|---|
| 1. | inficēšu | inficēsim |
| 2. | inficēsi | inficēsiet / inficēsit |
| 3. | inficēs | inficēs |
- Инфинитивinficēt
- Повелительноеinficē
- Повелительноеinficējiet
- Englishto infect
- Українськазаразити, інфікувати
- Lietuviųužkrėsti, infekuoti
- aplipinātзаразить
- pielaistдопустить
- pielipinātприклеить