noteicējsC2
существительное/nˈuoteit͡seːjs/1. склонение · мужской
Перевод
распорядитель, тот, кто решает
Darītājs --> noteikt.
Деятель --> определять; определяющий.
| ед. | мн. | |
|---|---|---|
| N | noteicējs | noteicēji |
| Ģ | noteicēja | noteicēju |
| D | noteicējam | noteicējiem |
| A | noteicēju | noteicējus |
| L | noteicējā | noteicējos |
| V | noteicēj | noteicēji |
- Englishone in charge, determinant
- Українськарозпорядник
- Lietuviųlemiantysis
- rīkotājsорганизатор